Након доследног прегледа мог блога, и жеље да видим мој рад у протеклих пар дана на пољу исписивања, па слободно се може рећи "политичког лексикона", јавили су ми се многи људи који су чак слали маилове са речима хвале...И заиста, нећу лагати, до сада није био ниједан негативан коментар. Ти коментари су стизали са адреса старијих људи који су донекле заинтересовани да читају оно што пишем. Све до малопре...
Јавила ми се другарица на чету која каже: "Мислим, екстра ти је све ово, али у чланцима о Томи Николићу и Борису Тадићу си унео своје емоције, тачно се види кога преферираш".
Занимљиво...Хвала јој на првом делу коментара, али са другим се не бих сложио. Као што сам благовремено написао, Милан Грол, зачетник модерне демократије у Србији рекао је да "у политици не постоје емоције већ идеје". Исто тако сам до сада неколико пута понављао да ћу се снажно придржавати својих идеја те да се нећу водити емоцијама, јер како бих иначе испоштовао сопствени цитат да је "политика утолико лепша, јер вођени идејама можемо помоћи другима"???
Ја сам њих двојицу анализирао засебно, ни у ком случају их нисам упоређивао. И нисам анализирао њихову идеологију, јер је све то нешто што је релативно, оно што је у свима њима апсолутно су њихове идеје. А вођени идејама креирамо идеологију. Дакле, са друге стране о Томи Николићу сам писао као политичару а не као човеку способним да мења свет. Када будем писао на тај начин о њему онда се може приступити детаљној анализи између ове двојице.
Е сад, након свега овога поставља се питање, шта Ана подразумева под "преферирањем"? Овде се прекида низ од три кошчице у нашем уху које симболизују доследност у политици. Свакако да Тадић има харизму и утицај, али приликом гласања (бар ја), ћу се водити искључиво идејама и начинима реализације решења проблема који нам се намећу. Ја не гласам за личност него за ВИЗИЈУ.
Posted to Уводне напомене
12/25/2009
Edit
Као једно од савремених питања које се непобитно намећу свима нама, је "треба ли бити патриота"?
Дилема је Шекспировска, али одговор је веома прост: НАРАВНО ДА ТРЕБА.
За овај чланак, одлучио сам да за пример узмем французе, нацију коју многи проглашавају "највећим националистима икада". То је и тачно. Пре неколико дана смо гледали филм у школи о девојци из Француске, која је члан организације која се бори против имиграната који живе у Француској.Та организацијау Француској делује већ 20 година а није укинута од стране нити једног званичног органа те државе иако је њен рад и деловање противно Уставу Француске иразним повељама о праву човека. Сама чињеница да нико у Француској чак ни не покреће дебату о самој организацији нам доста говори о "француском национализму".
Девојка покушава да протера породицу из Алжира која ту станује већ трећим коленом. Овакав национализам је већ погрешан. Јадно је то што покушава да науди људима који својим радом доприносе богаћењу Француске привреде.
И ма колико год се нама чинила гнусна и сама помисао да неко може бити толико нетолерантан, уколико се сагледа са друге стране можда и има смисла. Све те земље из којих потичу имигранти, су некада биле Француске колоније. И све земље су давале богатство Француској, што је и главни адут ових породица које раде у овој земљи.
Зато увек треба бити подршка Србији. Сви треба да радимо у нашу корист. И било би глупо да не мислимо на наше потомке па и претке. Ако својој деци оставимо земљу као што је сада, неће нас се сећати. Али није све у материјализму. Ако им усадимо свест о патриотизму, онда неће ни бити поента да нас се сећају, већ да воле своју земљу СВИМ СРЦЕМ.
Али Француска је била њихов колонијални господар, таква је судбина. На почетку овог блога сам рекао да ме не осуђујете ако у својим анализама не користим емоције, једноставно сам цитирао Грола да у политици не постоје емоције већ интереси и чврсто се држим тог принципа.
Posted to Политика у Србији
12/24/2009
Edit
Као држава са јако израженом демократијом и тежњи да исту још више учврсти, и Србија има свог председника, првог човека нације.
Борис Тадић, човек који иза себе има неколико државних функција, породицу, каријеру, а испред себе много напора да, како каже "побољша живот" грађана Србије. Као особа која нема извршну функцију, он је и ту функцију у Србији својим утицајем стекао...
Наиме, особа која је проглашавана за најкултурнијег политичара, особа која је проглашена и за најутицајнијег политичара у региону, мора иза себе имати и многобројне саветнике који му махом помажу у истрајању.
Његова политика огледа се у балансирању између истока и запада што је, ако сте читали претходне постове, по мом мишљењу јако погрешно. Не може Србија седети на две гране, и чекати ону која прва попусти и пукне, па да се онда прикачи за ону која чврсто стоји.
Невероватно је колико овај човек има развијену интуитивност и непосредност у расуђивању материја. Познат је и као велики лобиста, што је у модерном свету политике дозвољено.
У овој држави све је подређено њему. Али зар то није случај и са осталим државама? Мислите ли да у Италији нису све институције подређене Берлусконију? Или још бољи пример Русије, у коју се пола домаћих политичара куне, где се буквално сви чиновници тресу пред Путином? Е, у томе је можда и проблем савремених демократија. Оне се од комунизма готово ни у чему не разликују. Дакле, у сваком мандату држава мора имати "цара" коме ће сви да одговарају, независно од тога којом врстом посла се баве. Али цар не може постати свако, нити мора бити председник. Једноставно да својим радом, знањем, харизмом и каријером стекне јак утицај, и да постане човек који ће као такав бити идол младима и особама које тек треба да коракну у живот.
Према Уставу Србије, председник је особа "која верно представља државно јединство народа у свету". Надајмо се да смо одабрали правог човека. И нико не може да порекне да он у овој држави има подршку мању од 50 % бирача, јер их сама чињеница да му је ово други мандат, у томе ниподаштава.
Posted to Политика у Србији
12/24/2009
Edit
Ближимо се крају и ове године. На политичком плану остаје да се види, шта је урађено од стране актуелне власти у Србији.
И таман кад сам размишљао шта да напишем у тексту, синоћ сам на једној тв станици одгледао једну политичку емисију, која ме и инспирисала да ово напишем. 2009. - година кризе...година свађе и шпекулација. Имали смо прилике да уживамо, па слободно се може рећи, у једном политичком циркусу режираном и од стране позиције и од стране опозиције.
Главни адут власти је ЕУ. И заиста, коначно видесмо и неке добробити од ЕУ, укинуше нам визе, и одблокирали границе за нашу робу. Е то на нашој кожи можемо осетити...
Усвојено је доста закона, мање више контраверзних због саме садржине, међу којима се истакао закон о информисању. Било је и доста активности, попут "Очистимо Србију", и невероватне Универзијаде, која је била перфектно организована (знам јер сам био волонтер).
Шта нам је власт оставила у аманет за следећу годину? Кажу постаћемо кандидат за ЕУ, повећаће инвестиције, убрзаће производњу Заставе...само, какве то везе има са мном који имам свега 17 година? Уосталом, кога занимају особе у овој земљи које право гласа добијају тек за један или два гласачка циклуса?
Posted to Актуелности
12/24/2009
Edit
Од како је света и века, намеће се питање као једно од најважнијих у ресору спољњих послова - коме се приклонити? Србија има сјајан гео-стратешки положај и налази се између ЕУ и САД са једне стране, и РУСИЈЕ са друге стране. Једном речју између истока и запада.
Родитељи нам свакоднебно пуне главе како је Тито пронашао сјајан баланс између ових страна а да се ниједна не побуни. Заборавили су једну врло важну чињеницу - тада није постојала Русија већ СССР, и тада је СФРЈ имала колико толико већи углед у свету. Учили су нас да будемо неопредељени...Тражили од нас да сваког туристу, ма одакле долазио примимо као свог брата. Погледајте шта се догађа са неопредељеним земљама данас...Швајцарска, Шведска, и многе друге, имају проблем са непрестаним опадањем БДП и видан пад економије. Не може Србија основати 3 блок. Или им се прикључи или се бори против њих, трећег нема.
Просто обожавам људе који кажу како треба пронаћи и данас баланс између два блока. Као да живе у 20. веку, заборављајући да више не постоје неопредељени. Чак ће и Швајцарска и Шведска морати да се определе, хтеле то или не. Не желим да се правим паметан, нити се трудим да фаворизујем једну а спутавам другу страну. Само гледам чињенице, ослањајући се притом на здрав разум који је надам се довољно сазрео.
Премда"мајка Русија", како је у Србији зову евроскептици, заузима пола света, и има традицију и културу на веома завидном нивоу, за њу би се ипак могло рећи да је она само земља-џин на карти. Има она јаку војску и оружане снаге, али шта јој вреди то када никада не сме да се уплете у односе било које две стране. Оно што оваквој једној земљи недостаје је дефинитивно храброст и утицај.
Са друге стране имамо ЕУ чији члан желимо да постанемо. Уласком у ЕУ готово сигурно ћемо постати и члан НАТОа, без обзира на "војну неутралност" коју је парламент Србије донео. А шта су чињенице????
Уласком Румуније у НАТО, у овој држави забележен је раст улагања за 140% годишње. Једноставним језиком: да ли би се у Србији повећале стране инвестиције за 140% уколико бисмо постали протекторат Русије? Одговор је свима више него јасан.
Не кажем да је све апсолутно и да се ништа никад неће променити. Ја сам највећи заговорник идеје да држава треба да поступи по најбољим интересима ње саме у том тренутку. Политика се не води на 40 година, већ на кратак рок, чиме се обезбеђује што већи раст утицаја једне земље у свету.
Некада су се сви тресли пред Русијом, данас не, а ако овако настави, то ће вероватно бити и једини период у историји ове џин-земље када је она била на свом врхунцу.
Posted to Политика у Србији
12/22/2009
Edit
На самом почетку, рекао сам да у политици не постоје емоције, већ само идеје, и да се нећу водити емоцијама него искључиво интересима и најбољем положају који Србија у датом тренутку треба да заузме...
Сваки добар познавалац историје Србије, и модерне и средњовековне знаће да је Србија највећим делом времена и свог постојања била по облику владавине краљевина...
Последња династија кој аје владала Србијом била је династија Карађорђевић. Укидање институције председника, и постављање краља на чело државе био би пун погодак за очување српске традиције. Ко зна да ли ћу после овога завршити код прихијатра или у полицији, али ако је Србија довољно демократски сазрела, схватиће да је ово што сада пишем, само одраз мог мишљења.
Увођење двопартијског система било би идеално за српску политичку сцену, јер би онда било мање препуцавања и свађања између ионако разјарених странака.
На једној страни би била ДС, а на другој СРС, и све странке које би се окупиле око њих. Е ту се јавља проблем...Која странка да нестане? Чији лидер да се одрекне те "егзотичне" функције? Ко ће бити тај који ће да пресуди које две странке ће чинити политичку сцену Србије?
Уосталом, зашто у сопственој химни имамо стих: "Боже спаси, Боже брани, српског краља, српски род"???
Posted to Политика у Србији
12/21/2009
Edit
У Србији постоје политичке странке разних профила и имена...Скоро је у медије доспела информација да је у Србији регистровано око 300 странака са разно-разним идејама и именима.
Рецимо да заиста у србији постоји 7 странака чији се рад може објективно сагледавати.
Дс, Снс, Спс, Срс, Дсс, Лдп, Јс су само неке од странака које увек имају своје представнике у парламенту.
ДС - странка која својим идејама и испуњеним обећањима успева да окупи у Србији тренутно највећи број присталица...У прилог томе иду и сва дешавања у вези са Еу, идеја о "бољем животу", и веома утицајан и познат председник странке и Србије - Борис Тадић.
СНС - странка скоро основана. За идеју има променљиве ставове који се разликују од ситуације. Сваким даном имају све више присталица, због подржавања ЕУ и могуће коалиције са ДСом.
СРС - странка која никада неће моћи да се помири са чињеницом да не живимо у 90им годинама већ да је ово 21. век и да ако желе популарност, исту не могу стећи простачким чиновима, који су красили 90те.
ЛДП - "странка младих", веома либерална у својим принципима, залажу се за бољи живот младих, сматрајући да је бабама и дедама дат веома велики број повластица.
Анализирајући свеукупну ситуацију политичког система Србије, врло се лако може уочити разноликост у ставовима и идејама.
Најбољу комбинацију политичког система у Србији погледајте овде.
Posted to Политика у Србији
12/21/2009
Edit
Занимљиво је, па чак и комично како понекад људи могу да пређу преко својих граница а да то не крију, већ да иду и разјарених уста шире гласине о томе.
Још је занимљивије ако лидер који највише блокира улазак Србије у ЕУ, који је по рошењу ант-европеиста, који их буквално псује кад год стигне, након одрешеног времена једноставно изађе пред ионако лабилну јавност и не само да постаје највећи заговорник по питању чланства Србије у ЕУ, већ се тиме хвали по медијима, величајући себе, а не знајући да притом прави причу коју би Стерија врло лако претворио у ултра-саркастичну.
Погађате да је то Тома Николић. Један од најчвршћих лидера на политичкој сцени Србије, а можда и шире. Чврст по томе, што свој став ма какав он био, брани максимално и до последњег атома снаге. Лидер који је временом прошао многе лекције а надајмо се да их је бар добро и научио. Оснивајући нову странку СНС, рекао је да ће моћи да уђе у коалицију са било којом странком из Србије, под изговором да су ДС и СПС направили коалицију, која бај д веј, невероватно добро функционише.
Тома је од најватренијих политичара временом еволуирао у најкултурније, следећи тако модерне еврпске политичаре. Није школован, што нам сигурно не би било видно уколико би дошао на власт. Ужива да омаловажава своје противкандидате, али што је још занимљивије, он у томе и успева. Прави одговор на питање његовог преласка из анти-европеисте до највећег заговорника истебиће заувек овенћан велом тајне, јер сечини да ни он сам не зна одговор. Да ли је прорадило оно што се у човеку скупљало годинама? Прозивали су га "сенком Шешеља", што је вероватно још један разлог за овакву промену идеологије.
Умеренија политика, али и сјајни људи које окупља око себе, СНС може да сматра својим највећим адутима. Уз комбинацију социјално одговорних особа и још неких утицајних лидера, можда би и од њих постала нека странка... 
Posted to Политика у Србији
12/21/2009
Edit
Србија (зв. Република Србија), је по облику владавине парламентарна демократија, са Председником на челу, Владом као извршним органом и једнодомим парламентом који има законодавну улогу.
Председник Републике (актуелни је Борис Тадић), је према важећем уставу "одраз државног јединства народа Србије и представља Србију у свету". Бира се на сваких 5 година, а његова функција у вођењу државне политике је веома ограничена. Председник је такође и врховни командант оружаних снага.Влада Републике Србије у тренутном мандату има 29 министара задужених за разне сектора у оквиру којих спроводе саму политику Владе. Влада је такође тело које утврђује спољну политику.
Парламент Републике Србије има 250 народних посланика, који се бирају по страначком систему. Посланици могу изгласати неповерење Влади и Председнику.
У Републици Србији је вишестраначки систем, који подразумева различит број странака које заступају разне политичке идеје и ставове. Неке од најважнијих странака су ДС, СНС, СПС, СРС, ЛДП, НС, ЈС, ове странке делују на територији целе Србије.
Странке у Србији>>>
Србија такође има и судску власт, на чијем врху хијерархије се налази Врховни суд, чије ће седиште од средине 2010. године бити у Сремским Карловцима.
Србија је млада демократија. Вишепартијски систем уведен је 1990. године, и од тада Србија у погледу људских и мањинских права и демократије све више напредује.
Радује и чињеница да је све више жена заступљено у обављању јавних функција.
Политичку сцену у Србији карактерише и променљивост у идеологији самих лидера као и невероватне коалиције које нас након сваких избора изненаде.
Posted to Политика у Србији
12/21/2009
Edit
Председник Тадић, сутра (22.12.2009.) ће поднети кандидатуру за чланство у Еу, председавајућем исте, премијеру Шведске, Карлу Билту. Колико је ово добро, и да ли је, следи у наредном поглављу...
Кандидатура Србије за чланство у ЕУ, је још један корак напред ка чланству у овој организацији. У историји ове организације се није догодило да Европска Комисија одбије иједну апликацију за чланство у ЕУ. Мада било је преседана. Пре 30-ак година, Мароко је поднео кандидатуру Европској Комисији, али иста је морала да одбије кандидатуру јер у члану 6. "Европског споразума", јасно стоји да ниједна држава која се географски не налази на територији Европе, не може постати чланица ЕУ.
Сходно томе, долазимо до конклузије да ће апликација Србије највероватније бити прихваћена од стране ЕУ, јер је пре тога засигурно било преговора између две стране.
Након овога, следи упитник од пар хиљада питања на које Србија треба да одговори, и одговоре преда у најскоријем року. Ово поглавље су до сада само Хрватска и Црна Гора одрадили, с тим што за Црну Гору, још увек није стигло одобрење да је упитник коректно исписан.
Posted to Актуелности
12/21/2009
Edit
