ПОЛИТИКОН - МОЋ МИСЛИ

Чекић, наковањ ал` не узенгија :))))

12/25/2009

Након доследног прегледа мог блога, и жеље да видим мој рад у протеклих пар дана на пољу исписивања, па слободно се може рећи "политичког лексикона", јавили су ми се многи људи који су чак слали маилове са речима хвале...И заиста, нећу лагати, до сада није био ниједан негативан коментар. Ти коментари су стизали са адреса старијих људи који су донекле заинтересовани да читају оно што пишем. Све до малопре...

Јавила ми се другарица на чету која каже: "Мислим, екстра ти је све ово, али у чланцима о Томи Николићу и Борису Тадићу си унео своје емоције, тачно се види кога преферираш".

Занимљиво...Хвала јој на првом делу коментара, али са другим се не бих сложио. Као што сам благовремено написао, Милан Грол, зачетник модерне демократије у Србији рекао је да "у политици не постоје емоције већ идеје". Исто тако сам до сада неколико пута понављао да ћу се снажно придржавати својих идеја те да се нећу водити емоцијама, јер како бих иначе испоштовао сопствени цитат да је "политика утолико лепша, јер вођени идејама можемо помоћи другима"???

Ја сам њих двојицу анализирао засебно, ни у ком случају их нисам упоређивао. И нисам анализирао њихову идеологију, јер је све то нешто што је релативно, оно што је у свима њима апсолутно су њихове идеје. А вођени идејама креирамо идеологију. Дакле, са друге стране о Томи Николићу сам писао као политичару а не као човеку способним да мења свет. Када будем писао на тај начин о њему онда се може приступити детаљној анализи између ове двојице.

Е сад, након свега овога поставља се питање, шта Ана подразумева под "преферирањем"? Овде се прекида низ од три кошчице у нашем уху које симболизују доследност у политици. Свакако да Тадић има харизму и утицај, али приликом гласања (бар ја), ћу се водити искључиво идејама и начинима реализације решења проблема који нам се намећу. Ја не гласам за личност него за ВИЗИЈУ.