Након доследног прегледа мог блога, и жеље да видим мој рад у протеклих пар дана на пољу исписивања, па слободно се може рећи "политичког лексикона", јавили су ми се многи људи који су чак слали маилове са речима хвале...И заиста, нећу лагати, до сада није био ниједан негативан коментар. Ти коментари су стизали са адреса старијих људи који су донекле заинтересовани да читају оно што пишем. Све до малопре...
Јавила ми се другарица на чету која каже: "Мислим, екстра ти је све ово, али у чланцима о Томи Николићу и Борису Тадићу си унео своје емоције, тачно се види кога преферираш".
Занимљиво...Хвала јој на првом делу коментара, али са другим се не бих сложио. Као што сам благовремено написао, Милан Грол, зачетник модерне демократије у Србији рекао је да "у политици не постоје емоције већ идеје". Исто тако сам до сада неколико пута понављао да ћу се снажно придржавати својих идеја те да се нећу водити емоцијама, јер како бих иначе испоштовао сопствени цитат да је "политика утолико лепша, јер вођени идејама можемо помоћи другима"???
Ја сам њих двојицу анализирао засебно, ни у ком случају их нисам упоређивао. И нисам анализирао њихову идеологију, јер је све то нешто што је релативно, оно што је у свима њима апсолутно су њихове идеје. А вођени идејама креирамо идеологију. Дакле, са друге стране о Томи Николићу сам писао као политичару а не као човеку способним да мења свет. Када будем писао на тај начин о њему онда се може приступити детаљној анализи између ове двојице.
Е сад, након свега овога поставља се питање, шта Ана подразумева под "преферирањем"? Овде се прекида низ од три кошчице у нашем уху које симболизују доследност у политици. Свакако да Тадић има харизму и утицај, али приликом гласања (бар ја), ћу се водити искључиво идејама и начинима реализације решења проблема који нам се намећу. Ја не гласам за личност него за ВИЗИЈУ.
Posted to Уводне напомене
12/25/2009
Edit
Много је особа, удружења и установа које заговарају коришћење ћирилице на територији Србије. Са друге стране, постоје јаки заговорници латинице, тврдећи да је то "писмо националних мањина".
У уставу из 1974. године, ћирилица и латиница су два равноправна писма, и користе се сходно месту и ситуацији. Узрок томе била је искључиво идеологија, поштовање других народа и народности, али и очување крилатице "Братство - Јединство".
Међутим, први Устав модерне Србије, "Сретењски устав", познаје као једино писмо - ћирилицу.
Ако узмемо у обзир да је Вук Караџић творац српског језика и модерне књижевности, као и творац азбуке, свако ко пише и говори српски језик, дакле свако ко га користи, сходно томе мора писати ћирилицом.
Устав из 2006. године, познаје једино писмо - ћирилицу. Дакле државни органи и установе се морају користити ћирилицом.
У Србији данас положај оваквих као што сам ја, (оних који воле, и пишу ћирилицом), је све тежи. Свако ко и помене ћирилицу, одмах се проглашава националистом и сврстава се у ред особа које имају тешке комлексе...
Ја сам Србин, живим у Србији, говорим српским језиком, дакле писаћу ћирилицом.
Posted to Уводне напомене
12/21/2009
Edit
А питање које се намеће је ко сам заправо Ја?
Свако ће се запитати уистину, ко је ово мало дете које је тек напунило 17, да суди нама о прошлости, да нам брбља о садашњости и испира мозак будућношћу...?
Сви смо сведоци времена у ком живимо, небитно је ко је какав. Не мислим на разлике по верској, етничкој или политичкој опредељености, већ људе делим искључиво на патриоте и непатриоте. Нормално је да свако ко живи, ради, и ствара на једној територији има оно у себи што се зове патриотизам...Ах та реч која нам је кроз векове недостајала. Реч због које смо губили главе у свим већим ратним сукобима, реч која нам је у најтежим тренуцима донела још више зла, а опет реч која се преносила с колена на колено и која и данас живи...
Имам 17 година, и активно пратим политику...Сматрам да је патриотама место у власти ма које они идеологије били...Волим Србију, али због ње не бих дао живот, јер она се мења, као и све друго, јер све је релативно, а једино због чега бих дао живот је ВЕРА, јер она је у нашим срцима, и представља апсолутни појам (бар за мене).
Велики сам националиста, неко ме назива и шовинистом, али прочитах у некој књизи да је шовиниста прелазна фаза између националисте и нацисте...Хмм, занимљиво, значи ли то да ја, који волим своју земљу, бивам осуђен на стубу срама, и што је још горе - ОД СОПСТВЕНОГ НАРОДА...Нећу вас више давити...А да, идем у Гимназију 3. годинаи одличан сам ђак...Иначе не учим "за живот" како нам профани испирају мозак, већ искључиво за бодове који ће ми бити потребни да упишем нешто где ћу учити за живот...Е то је права дефиниција.
Posted to Уводне напомене
12/21/2009
Edit
И таман, кад почињем ово да пишем, у овом тренутку, јавља ми се жеља да са вама поделим све што ми је на уму, а везано за политику....
Милан Грол је рекао: "У политици не постоје људи већ објекти, исто тако у политици не постоје емоције већ идеје"
Можете ли замислити визију и мисију човека који је пре века ово мислио, и водио се овом идејом? Колико је савршенство цветало у човеку тада, али узалуд, кад није смео да га искаже...
Зато сам први свој чланак и ја започео на овај начин...све што будем анализирао, и све оно што се буде појављивало овде, чинићу то свесно, али водећи се горе наведеним цитатом...дакле немојте ме осудити ако у појединим деловима не будем укључио емоције и све оно што је људско у човеку.
Posted to Уводне напомене
12/21/2009
Edit