ПОЛИТИКОН - МОЋ МИСЛИ

Волети Србију - да или не

12/24/2009

Као једно од савремених питања које се непобитно намећу свима нама, је "треба ли бити патриота"?

Дилема је Шекспировска, али одговор је веома прост: НАРАВНО ДА ТРЕБА.

За овај чланак, одлучио сам да за пример узмем французе, нацију коју многи проглашавају "највећим националистима икада". То је и тачно. Пре неколико дана смо гледали филм у школи о девојци из Француске, која је члан организације која се бори против имиграната који живе у Француској.Та организацијау Француској делује већ 20 година а није укинута од стране нити једног званичног органа те државе иако је њен рад и деловање противно Уставу Француске иразним повељама о праву човека. Сама чињеница да нико у Француској чак ни не покреће дебату о самој организацији нам доста говори о "француском национализму".

Девојка покушава да протера породицу из Алжира која ту станује већ трећим коленом. Овакав национализам је већ погрешан. Јадно је то што покушава да науди људима који својим радом доприносе богаћењу Француске привреде.

И ма колико год се нама чинила гнусна и сама помисао да неко може бити толико нетолерантан, уколико се сагледа са друге стране можда и има смисла. Све те земље из којих потичу имигранти, су некада биле Француске колоније. И све земље су давале богатство Француској, што је и главни адут ових породица које раде у овој земљи.

Зато увек треба бити подршка Србији. Сви треба да радимо у нашу корист. И било би глупо да не мислимо на наше потомке па и претке. Ако својој деци оставимо земљу као што је сада, неће нас се сећати. Али није све у материјализму. Ако им усадимо свест о патриотизму, онда неће ни бити поента да нас се сећају, већ да воле своју земљу СВИМ СРЦЕМ.

Али Француска је била њихов колонијални господар, таква је судбина. На почетку овог блога сам рекао да ме не осуђујете ако у својим анализама не користим емоције, једноставно сам цитирао Грола да у политици не постоје емоције већ интереси и чврсто се држим тог принципа.